Dnevnici

Dnevnici nekada znaju da budu neprijatna stvar.To su neke uspomene,sjecanja na neke zaboravljene stvari.Ta sjecanja sam pribelezio da bi nekada mogao da ih upotrebim,ali samo kad ja hocu.Nesto sto nosimo u sebi.To je deo bivseg maglovitog stanja u sebi.Jedan nacin otreznjenja.Nazalost.Toliko je stvari proslo pored mene koje nisam mogao da dotaknem,prosao tolikim ulicama,gradovima,zemljama a nisam ni bio svesan da postoje.Utisak.Jedan tren,samo pramen svetlosti u tami,zagrljaj noci koji me je odbijao celog zivota,i sve je to nestalo.Samo usamljeni urlik i jauk proslih dana,jauk proslosti.

Ne,...nevolim dnevnike,bez obzira sto sam ih vodio,zapisivao jer kada pogledam sta je ostalo? Ostalo je jos jedan prtljag godina koje su prosle,suveniri i odrastanje. Ustvari ja sam neko ko je umeo da vidi vetar,i cuje sneg kako pada,umeo sam da dotaknem prstima sumrak i osetim sjaj mesecine.Umeo sam sve,samo nisam znao da mastam i sanjam o ljubavi.Sada kad sam je spoznao,otkrio,ne dam je.Nedam tu pticu nikome.Ona je moje obecanje,moja besmrtnost.Nevidim je uvek,ali je osecam.

Ocjenite tekst: Odaberite ocjenu Uopšte mi se ne sviđa [1] Ne sviđa mi se [2] Nije loša [3] Sviđa mi se [4] Veoma mi se sviđa [5]

Vaš glas je unijet. Hvala što ste glasali.

Glasova: 3