Teret

Od rodjenja,celog zivota covek nosi,na sebi i u sebi teret.Rodjen je zato.Samo u bezbriznom detinjstvu i mladosti,teret lakse podnosi.Njegovu pravu tezinu covek oseti kad minu godine...U starosti.

Citavog zivota teret coveka pritiska,raste,uvecava se.Uvecava se borba sa silama prirode,borbom za opstanak,bolescu,nevoljama,brigom za bliznje...Covek posrce,savija se,uspravlja na momente.A onda,jednom popusti.

Otezalo breme pretegne.Slomi coveka.A slomljen covek prestaje da bude oslonac.Slomljen covek ne moze nicemu ,pa ni bremenu zivota,biti oslonac.

I godinama nagomilavani bagaz prignjeci coveka.Smrvi.Tada covek izgubi nadu.Izgubi sve.

Uistinu,sta ima da covek ne moze izgubiti,i sta mu se ne moze uzeti.Koliko li je u ovom casu,nesretnih i slomljenih ljudi?Koliko im ne dostaju reci utehe.Prijatelj koji bi preuzeo deo tereta,olaksao...Koliko usamljenih? I koliko rasipnistva,sljasteceg laznog sjaja,bahatosti..."raspolaganja tudjom mukom".

Svuda.Na sve strane.

Ali...zivi se brzo...Ko jos ima vremena(i saosecanja) za druge ljude...

Sta li nam se to svima dogodilo...

Ocjenite tekst: Odaberite ocjenu Uopšte mi se ne sviđa [1] Ne sviđa mi se [2] Nije loša [3] Sviđa mi se [4] Veoma mi se sviđa [5]

Vaš glas je unijet. Hvala što ste glasali.

Glasova: 2